AUTO BEZ GARAŽE
AUTO BEZ GARAŽE
Niki je imao običaj da svoj auto ostavlja napolju. Čak ga je i vozio na otvorenom. Time je nepotrebno izazivao poštene nasilnike i vrijedne obijače. Zbog toga je više puta privođen.
A kada bi mu neko od pomenute klijentele razlupao šoferšajbnu, skinuo točak ili u kompletu sa zvučnicima iščupao audio uređaj, pozivan je na odgovornost.
Nikiju je bilo žao lopova što su se patili zbog njegovog auta, ali, stvarno, nije mogao da im pomogne; nije imao garažu.
Nasilnici, obijači i ostali lopovi bili su prepušteni sami sebi. Morali su u kontinuitetu da smišljaju nove havarije, ali takve da budu sigurni da će one uvijek ostaviti vidljive tragove na Nikijevom autu. Ili na nešto što se samo tako zove, a sve više ni na šta ne liči.
Niki je neprestano pozivan na sud i tamo podmirivao račune koji su se odnosili na Borbu za zaštitu lopovskih prava i dužnosti.
Nesrećni Niki je najveću grešku napravio kada je, najzad, htio da očajnim izgrednicima pokloni ostatak auta. Odmah je uhapšen i zatvoren zbog pokušaja korupcije. A lopovi su time ostali bez dalje motivacije za rad. Mada je od Nikijeve olupine ostalo jedino još mjesto gde se ona nalazila.