SVEMIRSKI DNEVNIK: PERICA JOKIĆ

UPOTREBA ČOVJEKA OD STRANE FLAŠE

Kafana je vrvila od pijanih flaša. Same su se ispijale za stolovima. I za šankom ih je bilo na desetine.

Nešto niže po patosu i ispod stolova, u najrazličitijim položajima, rasprostirale su se polužive spodobe.

Vjerovatno je riječ o društvu koje je neko vrijeme imalo veze sa tim flašama.

Po završetku pretakanja iz grlića u grla nastaje ovaj adekvatni kafanski realizam. To je strašno kako flaša zna da zloupotrijebi čovjeka. 

PREDSTAVE SA SUMNJIVIM NAZIVIMA

Ćićun je samo jednom išao u pozorište. Kada su ugasili svjetlo silno ga je uhvatila panika. Da stvar bude i gora, sa pozornice su još istog trena stali da se ređaju događaji, a glumci su svakog trena bili rasuti svuda po sali.

Ćićun bi se začas iz partera našao u loži, ali se ni ovdje ne bi skrasio već bi u dva skoka zaposjeo balkon. Zatim je nastavio sa svojom vratolomijom tražeći prazna mjesta. A sva su bila prazna jer se, osim Ćićuna, niko nije usudio da dođe na horor predstavu koja se zove „Sto načina da se istrijebi i posljednji gledalac“.  

SLINO SPARTAK

Slino je tako sočno znao o bilo čemu da priča.

Bekim je ljetnje raspuste provodio obilazeći uzduž i poprijeko obje Amerike i pola Australije, ali mu se nikad ništa nije dešavalo.

Slino iz sobe ne izađe, a složi priču za dva toma Toma Sojera. Bio je izuzetno loš đak pa je redovno klečao na kukuruzu. To je bila najveća kazna u nižim razredima Osnovne. Ma ne vrijedi, Slino me je toliko popalio da sam čeznuo kada će i mene učiteljica da pošalje u ugao da golim kolenima klečim na tom zrnevlju. I kada bi se moje želje izjalovile, zapitao bih se „što sam ja to bolji od Slina“.

Spartanske muke za koje smo mi odlični samo iz knjiga znali, Slinu su bile svakodnevna zbilja. Šamari, prut po rukama, olovka po noktima, kaiš po turu... Njemu je bilo omogućeno da na svojoj koži osjeti sve ono što su prošli likovi kojima smo se divili, od Malog Radojice do Isusa Hrista.

Eto čega su sve uskraćeni odlični đaci.

POTOP ZA CRNE DANE

Ogromne kiše koje su se sručile na naš grad napravile su takav potop da je i sam Noje bio postiđen što je onda pravio toliku paniku.

I šta je mogao da uradi, pokajnički je doplovio u naš grad, istovario sve sa svoje barke i u nju lijepo primio cjelokupan potop.

Čuo je da u bliskoj budućnosti planeti Zemlji prijeti opasnost od nedostatka vode.

PRECIZIRANJE DUŽINE

Jedna naša i jedna japanska firma trebalo je da udruženo probiju tunel. Dogovoreno je da pođu sa suprotnih strana i da se negdje nađu.

Proračunato je da će dužina tunela da bude 6 kilometara i 25 i po centimetara. Poslije isteka tenderskog vremena, taman su se tu i našli: Japanci su sa svoje strane izbušili tih 6 kilometara, a naši onih preciznih 25 i po centimetara.

UKUS LAVA TOLSTOJA

Zavaljen u savanskoj hladovini lav je ubijao dosadu razmišljajući o tome koga bi danas mogao da pojede, šta još nije probao.

Uto mu stiže pismo iz jednog poznatog zoološkog vrta za koji ovaj nije ni čuo, ali šapopis svog dalekog rođaka odmah je prepoznao.

Piše mu o svemu a ponajviše o susretu sa Nikolajevičem Tolstojem koji se, takođe, zove Lav. Htio je da se pohvali prednostima kaveza i ko mu sve dolazi u posjetu, a ovaj ni makar da pita ko je Tolstoj i šta je napisao, već samo: „A kakvog je bio ukusa?“ 

IMA LI ŽIVOTA POSLIJE SMRTI 

Tek što je umro jednog kasnog popodneva, Dobrica se sjetio da nije uključio televizor. Zna samo da mu je daljinski ostao u ruci spremajući se da potraži kanal „discavery“ gde je trebalo da počne posljednja emisija iz njegovog omiljenog serijala „Ima li života poslije smrti“.

Nažalost, ostao je bez stručnog odgovora na to pitanje tako da će do kraja svoje smrti samo laički moći da izvodi zaključke.

ZEMLJINA TEŽA KAO MODA

Kada je engleski farmer Isak posadio stablo jabuke, planeta Zemlja još ništa nije privlačila. Jabuka je rasla naopako, odozdo naviše, što je Isaka dosta zbunjivalo jer je do tada sve izgledalo normalno: stabla su rasla iz neba naniže tako da su krošnje dosezale i do zemlje. Kućama su se najprije gradili krovovi, zatim zidovi, da bi, na kraju, došli temelji. Stvari su padale uvis i to nije moralo da se uči u školi, svima je bilo poznato.

Farmer Isak Njutn je umro tri mjeseca prije rođenja svog sina koji se takođe zvao Isak. Ovaj je bio dosta nazadan i samo je njemu moglo da se desi da mu jabuka padne na glavu, umjesto da se slobodnim padom stropošta ka nebu.

I drugima je to bilo zanimljivo pa su riješili da im stvari, kao Isaku, padaju na zemlju. Ovo ludilo je brzo ušlo u modu. I danas je tako. 

TRIKOVI KOJI ŽIVOT ZNAČE

Božo, Ranjo, Garson i Nimani zapali su u finansijske neprilike u sred drugog semestra prve godine elektrotehničkog fakulteta. Za noćenje su se nekako snalazili, ali za hranu je bio problem.

Garson, inače bivši mađioničar amater, pokazivao je naivnom Boži stare trikove sa zrnima pasulja. Znao je na gomile da ih vadi iz nozdrva, ušiju, očiju, odasvud.

Promućurni Ranjo stao je da sakuplja zrnevlje koje je ovaj neoprezno razbacivao po sobi. Opazio je da bi zrnevlja bilo dovoljno za jedan čorbast pasulj. Svi su bili zadivljeni idejom, a Ranjo je, ujedno, bio i dobar kulinar.

Narednog dana predložio je Garsonu da ponovi trik, ali ovaj put sa graškom. Već istog dana na meniju za ručak našao se grašak.

Onda su svi imali neku ideju što se završilo švedskim stolom.

Kasnije im je ovaj talenat mnogo pomogao. Naročito kada su završili fakultet i počeli da rade. Od plate su mogli da žive samo uz pomoć trikova.

NIŠ - EKSPRES SVUDA PRVI STIŽE

Na svojoj redovnoj liniji Niš – Vranje, crveni autobus Niš - ekspresa ušao je, kao i obično, u tunel „Manojle“. Sve je bilo rutinska stvar do trenutka kada je autobus već trebalo da se pojavi na drugom kraju. Ali toga dana nešto nije išlo. Činilo se da tunelu nema kraja.

Nakon sedam dana uzaludne vožnje u tom smjeru, neko predloži da se vrate. Međutim, sada je bio zaturen i onaj početak tunela. Ni poslije petnaest dana nije se nazirao.

Putnici su bili izbezumljeni; vozač još i više. A, zapravo, sa tunelom je bilo sve u redu. Možda je neobično jedino to što je u istom trenutku kada je autobus ušao u tunel, planetu Zemlju progutala crna rupa.

Da su za ovo znali u autobusu Niš - ekspresa, ne bi toliko paničili. Sad lutaju svemirom tražeći izlaz iz tunela, ne znajući da, u stvari, traže izlaz iz crne rupe.