MARSOVAC
MARSOVAC
Srđan je bio izuzetno zaboravan tip. Imao je taj problem da pamti najviše jedan dan. U školu smo išli zajedno i svako jutro bih morao da se upoznajem sa njim. Govorio bih mu da smo iz istog odjeljenja, a u povratku iz škole bih mu otkrivao da smo prve komšije.
I da vidiš urnebesa kad jednom nijesmo bili skupa. Nikog ništa nije pitao, ali su, zato, svi bili radoznali ko je on. To ga je, uistinu, zbunilo. I pomislio je, kakva je ovo sredina gdje svi, osim njega, pate od amnezije.
On, zapravo, ne zna da se tog jutra, ulaskom u pogrešan prevoz, najprije našao u pogrešnom dijelu grada, zatim u pogrešnoj ulici, pogrešnoj školi i tako redom. Nije ga brinulo što on nikoga ne zna, tako je, valjda, zavještano, ali ga je mučilo kako sad da ni njega ne prepoznaju.
Kada se, najzad, vratio kući, ako je krošnja drveta, uopšte, i bila njegova kuća, spazio je NLO i dobrovoljno pošao sa njim...
Jedno je sigurno, na Marsu nikom neće izgledati kao da je pao s Marsa.