SVEMIRSKI DNEVNIK: PERICA JOKIĆ

IZBAVITE ME ODAVDE

Kupim najnoviji dnevni list i, kao po običaju, najprije posegnem ka crnoj hronici, kad tamo nje nema.

Okrećem stranicu naprijed, stranicu nazad.

Ništa.

Detaljno prelistavam kompletne novine.

Ni traga od Crne hronike.

U trenutku pomislim ono najgore: sigurno se ništa loše nije desilo, pa je rubrika izostala.

Šta će mi, onda, novine?

Što sam uzalud bacao novac?

Kao i svaki normalan Balkanac najviše uživam čitajući Crnu hroniku.

Razočaran prelazim na političku stranu.

Tamo me dočekuje još veći nered: sve složeno kao pod konac!

Nikakvih afera, nikakvih uzajamnih posjeta među političarima...

Ni likove ne prepoznajem, kao da se radi o naturščicima iz kakvih manje zapaženih, niskobudžetnih filmova.

Političari koji bi trebalo da su naši, uopšte im ne liče, a kamoli da među njihovim prepoznam nekog našeg.

Kad sam vidio da ni iz Skupštine nema nikakvih pikanterija, počnem ozbiljno da brinem.

Kakve su ovo novine?

Kao da sam naletio na neki zabranjeni tiraž, koji ne donosi ni najuobičajeniju dozu stresa potrebnu za uredno balansiranje metabolizma kod svakodnevnog Balkanca.

Grozničavo tražim vijesti iz ekonomije, kad tamo...

Nema nezaposlenih, uredna primanja, valuta stabilna.

I to odnos prema dolaru – jedan jedan!

Jeza, koja me je lagano hvatala, gotovo da je zagospodarila mnome.

Dolazim do sportske strane.

Naši šampioni u ovome, šampioni u onome.

A što je najstrašnije – fudbaleri prednjače u svemu.

Svuda prvi!

Bio bi ovo dobar humoristički časopis, pomislim, ali on to uopšte nije.

Sav srećan ugledam vremensku prognozu: izvještaj o vremenu neće moći da me laže. Užasno je hladno i pada snijeg, to vidim.

A šta piše...

Vrijeme danas: sunčano i neuobičajeno toplo za ovo doba godine.

Kao da sam, konačno, na pragu odgonetanja misterije: upoređujem datume na kalendaru i u novinama.

Ništa od moje intuicije.

Datumi se poklapaju.

Vraćam se ostatku novina.

Razgledam stranice sa čituljama.

Sve nepoznata lica.

Dobro je - konstatujem sa olakšanjem – nema mene.

Najednom me obliva hladan znoj.

Ako je sve do sada bilo pogrešno i suprotno, znači li to što me nema u čituljama da...

Nijesam uspio da završim svoju opservaciju, kad me okolina na nešto podsjeti.

To sam u Raju, u nekom rajskom vrtu, prelistavam rajsku dnevnu štampu.

A u njoj sve u najboljem redu.

Sve skockano i sladunjavo do pretjerivanja.

Raj kao Raj.

Ništa zanimljivo.

Neko veoma dosadno mjesto za Balkanca.