SVEMIRSKI DNEVNIK: PERICA JOKIĆ

ZALUTALI TURISTI

ISKUSTVA R.N. — Autor pericajokic @ 09:23

ZALUTALI TURISTI

Dvije grupe turista, na svom znatiželjnom obilasku nepoznatih terena, ušle su, iz dva suprotna pravca, u jednu prostranu šumu. Nije im trebalo mnogo da zalutaju jer je ova šuma, bez daljnjeg, davala tu mogućnost.

Kada su, mjesec dana kasnije, nabasali jedni na druge, bili su srećni što mogu nekog da konsultuju oko najlakšeg izlaska odatle. Najprije su ovi što su zalutali konsultovali ove što ne znaju gdje se nalaze, a zatim je konsultacija išla obrnutim redosljedom.

Ubrzo su zaključili da ovdje može da se zaluta iz bilo kojeg pravca.


TUP-TUP 49

TUP-TUP — Autor pericajokic @ 09:22

NIŠTA NAROČITO

ISKUSTVA R.N. — Autor pericajokic @ 10:10

NIŠTA NAROČITO

Kada je izašao iz kuće zalupio je vratima i kuća se srušila.

Koračajući drumom za sobom je ostavljao pukotine i haos.

Samo što je krajičkom oka pogledao u nebo, namah je izazvao munje i gromove.

Zatim je od sreće poskočio i planeta Zemlja se tri puta zaljuljala.

Pustivši glas, sve što se do tada čvrsto držalo, palo je u vodu.

Njegovim disanjem vode ispare, planine šljunu, a nebo se spusti.

Tako su izgledale sve njegove šetnje. Pomalo dosadne i monotone.

Ništa naročito.


ŽUTA KUĆA (Razbibriga, 5.12.2014.)

IZ NOVINA - PR — Autor pericajokic @ 10:03

TUP-TUP 48

TUP-TUP — Autor pericajokic @ 10:00

LAJKOVAČKA PRUGA

ISKUSTVA R.N. — Autor pericajokic @ 11:11

LAJKOVAČKA PRUGA

Hodajući lajkovačkom prugom Mile nije ni slutio koliku će estradnu revoluciju da napravi.

Pokušavao je to da ponovi sa valjevskom, kosjerićkom ili, bar, lazarevačkom prugom, ali nije uspio.

Neke pojave su, zbilja, neobjašnjive. 


TUP-TUP 47

TUP-TUP — Autor pericajokic @ 11:10

BILO KO DRUGI

PRIČAM TI PRIČU — Autor pericajokic @ 10:21

BILO KO DRUGI

 

Najbolje je da budem bilo ko drugi.

Njemu je život pjesma.

On ni za šta ne mora da bude zainteresovan, a da ga snađe sve što je dobro.

Isto tako, ne mora ništa loše da izbjegava - samo će ga zaobići.

Meni je problem pritisak, šećer, vrtoglavica, stres.

Čuvam se i hranom i tabletama.

Da sam bilo ko drugi, mogao bih da se prožderavam do mile volje, da pušim i pijem, da ne vodim nikakvog računa o sebi, a, opet, da budem zdrav kao drijen.

Da sam bilo ko drugi, ničeg me ne bi bilo sramota.

U sred bijela dana mogao bih - čak i besposlen - da se muvam po gradu.

Da sam bilo ko drugi, ne bi me brinula nikakva situacija.

Sve bi mi bilo potaman: ne bih znao kako mi je, niti bih mario za to.

Da sam bilo ko drugi, odmah bih uplatio sportsku prognozu.

I, naravno – imao svih 13 pogodaka!

Igram LOTO godinama i – ništa.

Sedmicu uvijek dobije bilo ko drugi.

Na nagradnim konkursima, bez obzira na to što me proglase za talenta bez presedana, nagradu, ipak, dobije bilo ko drugi.

Čak i oni koji na konkursu nijesu ni učestvovali.

Samo ja imam hiljadu problema za razliku od bilo kog drugog.

Da sam bilo ko drugi, pa da se odmorim kao čovjek.

Na ulasku u cilj vazda mi zasmeta bilo ko drugi.

Optrčim stotinu krugova, a on, kao da nije ni učestvovao u trci – samo ušeta u cilj.

Ja sam učio, bio odličan đak.

Bilo ko drugi, na mom mjestu, odmah bi odustao.

Ali mu to, kasnije, ne bi smetalo da se domogne svega što ja (ni u priči) ne mogu.

Koliko sam prolio znoja da bih došao makar i do najtežeg posla, kad tamo – bilo ko drugi; odavno već stigao i odmara.

Bilo kog drugog odmah prebace na lakše radno mjesto, a mene ni do smrti ne bi pomjerili sa onog najtežeg (kao za mene stvorenog).

Penziju ne bih ni dočekao.

To je privilegija bilo kog drugog.

Kad bi me pitali ko mi je idol, odmah bih rekao da je to bilo ko drugi.

Za razliku od mene, bilo ko drugi može sve.

I to bez ikakvog truda.

U neznan.

Da mi je da sam bar pet minuta bilo ko drugi, da osjetim svu slast života, pa da se povučem.

Sebe nikom ne bih preporučio da mu budem bilo ko drugi.

U najboljem slučaju mogli bi da kažu: Ne bio u njegovoj koži!

Najbolje je da ja budem bilo ko drugi, to znam.

Ali kako?

Ko bi se normalan mijenjao sa mnom?


BROJANJE SE NASTAVLJA

ISKUSTVA R.N. — Autor pericajokic @ 11:14

BROJANJE SE NASTAVLJA

„...jedanaest...dvanaest...trinaest.“, „Brojiš ovce?“, pita sveti Petar Šejna lebdeći iznad njega: „Ne možeš da zaspiš?“

Par sekundi prije, Šejn je učestvovao u dvoboju kod OK korala i, zabrojan, nije znao kada da se okrene i opali u svog izazivača. Ostalo mu je bilo da se uzda u tačnost Gringovog brojanja i da, kao svaki kauboj, prije potezanja pištolja pazi na deseti korak.

Onda je pao u prašinu pogođen ravno u glavu. Imao je taman toliko vremena da zaključi da mu je brojanje, ipak, bilo tačno, čim je na drugom svijetu nastavio od jedanaest.

Sveti Petar mu je svjedok.


TUP-TUP 46

TUP-TUP — Autor pericajokic @ 11:12

Powered by blog.rs